Videli ste sliku. Možda ste pogledali i video. Ili
ste možda izbegli da obratite pažnju jer je prizor bio previše nasilan?
Evo slike. Grupa koptskih hrišćana iz Egipta,
obučena u narandžastu zatvorsku odeću odvedena je ritaulno na pokolj negde na
mediteranskoj obali Libije. Zatim su poređani i primorani da kleknu jedan pored
drugog. Iza njih stoje, pozirajući arogantno i besramno, njihovi dželati sa
spremnim noževima. U očekivanju skore smrti, žrtve se mole : „Ya Rabbi Yasua“ –
„Moj Gospod Isus“. U sledećem trenutku, nevini ljudi su mrtvi, obezglavljeni.
Njihov jedini zločin je što su bili „narod krsta“.
Slika je osmišljena da izazove i zastraši. Hladnokrvno
je ubijen dvadeset jedan koptski hrišćanin. Poslata je jasna poruka i
hrišćanima preko mora. Ta slika je toliko jeziva da se mnogi ne usuđuju da je
pogledaju jer vas ostavlja potpuno bespomoćnim. Kada je vidite ili kada
pogledate video, znate da nema šanse da Bog ima išta s tim i da je Hrist ponovo
razapet obezglavljivanjem dvadeset i jednog nevinog čoveka od ruku zlih ljudi.
Ovaj prikaz zla ne može biti opravdan pozivanjem na
grehe Krstaša. Nema ničeg na svetu što bi moglo da ga opravda. Ukoliko se Božjom milošću ubice ne
pokaju, a treba da se molimo za to, jednog dana će morati da stoje, drhteći, u
prisustvu živog Boga i moraće da polože račun za svoja izopačena zlodela. Šta
će reći pravednom Bogu kada ih bude pitao: „Šta ste vi, za ime sveta, mislili
da radite? Ko je vas odredio da budete moji dželati?“ Isusovo proročanstvo se
ispunjava pred našim očima:“ doći
će vreme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu službu čini.“ Jovan 16:2
Moramo da se zapitamo: gde je reakcija sveta na ovu
neizrecivu grozotu? Gde su obećanja odlučnog delovanja? Gde su sada protesti
miliona u svetskim prestonicama u ime solidarnosti sa porodicama žrtava? Gde je
sada javno ohrabrivanje širom sveta upućeno Koptskoj crkvi? Gde su slogani koji
tvrde „Mi smo Kopti“, kao pokazatelj da ćemo stati u ime slobode religije za
sve, bilo da su hrišćani, Jevreji ili muslimani?
Ukoliko je napad na francuske karikaturiste koji su
tokom godina uvredili sve i svakoga svojim neukusnim karikaturama, bio napad na
slobodu govora, onda je ovaj užasni teroristički čin protiv koptskih hrišćana
bio direktan napad na slobodu religije. Dvadeset i jedna nevin čovek, koji
nikoga nije uvredio, bio je ubijen samo zato što su verovali drugačije od
svojih ubica.
Podsetimo se da su sloboda religije i govora blisko
povezane. Jedna podrazumeva drugu. Gde god slobode religije nema, oduzeta je i
sloboda govora. Bez slobode verosipovesti, ne postoji ni poštovanje ljudskog
dostojanstva. Zapravo, manjak slobode veroispovesti je uvek pokazatelj da trpe
i ostala legitimna ljudska prava. A ISIS i njeni saveznici poslednjih
meseci iznova i slikovito pokazuju
da preziru svaku slobodu, a slobodu veroispovesti najviše.
Nažalost, deluje da priznavanje slobode religije
izlazi iz mode u današnjoj Evropi i SAD. Ako grafički prikazana okrutnost u
video snimku koju su objavili članovi ISIS nije u stanju da šokira vlade i
ljude u svetu, šta je potrebno da nas probudi iz letargije? Šta se dogodilo sa
našim vrednostima ako teroristički napad na grupu karikaturista koji su se
sistematski rugali svim pogledima na svet, trenutno može da digne na noge
milione u činu prkosa protiv pretnji slobodnom govoru, a sa druge strane
brutalan ritualni i slikovito osmišljeni krvavi napad na slobodu veroispovesti
u stanju je da izazove bes samo nekolicine na drugoj strani sveta i da bude
samo površno ispraćen od strane vodećih medija?
Nažalost, mnogi od nas se i dalje ponašaju kao da
nam briga o progonjenima u nekoj dalekoj zemlji samo pričinjava neugodnost.
Najradije bismo da ne budemo uznemiravani. Izgleda da je očuvanje našeg stila
života ugađanja sebi, koji zovemo „našim vrednostima“, bitnije od patnji ljudi
negde tamo.
Zadovoljavamo se kratkim, brzim i površnim
komadićima „udarnih vesti“ koje će izazvati povremeni uzdah ili uzgrednu osudu,
da bismo već sledećeg trenutka požurili našoj omiljenoj seriji ispunjenoj
prikazima scena nasilja i porukama lažne pravde, prozivedenim od strane
Holivuda i sličnih. Više smo zabrinuti šta će se dogoditi u sledećoj epizodi
Mornaričkih istražitelja, Mesta zločina ili u Igrama gladi ili u bilo kojoj
popularnoj seriji nego zbog miliona ljudi u drugoj zemlji? Sa više strasti
pričamo o najnovijim fudbalskim rezultatima nego o potrebama ljudi čiji životi
su sistematski dehumanizovani. U isto vreme, dok se mi dobro zabavljamo, naša
braća i sestre širom sveta umiru svakog dana – obezglavljeni, spaljeni živi,
razapinjani i ubijani na mnogo drugih načina.
