Bilo da neko odobrava ili
ne izdavačku filozofiju Charli Hebdo-a, francuskog satiričnog magazina, ni
jedna osoba zdravog razuma nikada ne bi mogla da opravda teroristički čin koji
se dogodio u sredu 7. januara u Parizu. Magazin se u prošlosti rugao i Isusu i
hrišćanstvu, isto, ako ne i više. Da je neko napao urednike i karikaturiste da
bi osvetio Isusa, ovo bi bio podjednako odvratan i drzak zločin, kao i onaj
koji se desio u sred bela dana u glavnom gradu Francuske.
Krajnje je demonski i
bolesno kada grupa fanatika vođena ideologijom, opsednuta idejom da su mučenici
koji šire stvar Božju, oduzme živote ljudi. Kakav bi to Bog uvrstio hladnokrvne
ubice i indoktrinirane ljude ispunjene mržnjom kao svoje egzekutore? Sigurno ne
Bog koji je, kako Kuran tvrdi, „najmilostiviji“.
Ipak, nisam tako siguran da
je islam to što je je pretvorilo mlade ljude koji su ubili dvanaest osoba u
Parizu u mašine za ubijanje. Poznajem veliki broj muslimana koji su podjednako
užasnuti zločinima u Parizu, ili zločinima koji se svakoga dana čine i nad
hrišćanima i nad muslimanima na teritoriji Sirije i Iraka. Niko od mojih
prijatelja muslimana nije radikalizovan islamom. Neki od njih su doktori
medicine, muzičari, novinari, političari, drugi su umetnici i aktivisti – svi
su oni u mnogočemu slični nama hrišćanima. Ne oklevam da ih nazovem projateljima,
braćom i sestrama.
Podjednako sam obazriv da
ne zaključim, kao mnogi ovih dana, da su ubilačka dela počinjena u Parizu ove
nedelje, konzistentna sa učenjima islama, jer bi se isto nekritičko
zaključivanje moglo primeniti na različite psihopate i krstaše desnice, bolesno
željne da upotrebe svoje oružje ne bi li odbranili Hrista, i u sukobu koji oni
vide kao kao apokaliptičku borbu protiv Antihrista. Ima dovoljno toga i u
Starom Zavetu što različiti obmanuti fanatici mogu da upotrebe kao opravdanje
za svoja zlodela. Treba li da krivimo Bibliju ili hrišćansku veru za njihovu
radikalizaciju?
Nije bez razloga Isus
upozorio „doći će vreme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu službu
čini“ (Jovan 16:2). Istorija nosi teške i sramne podsetnike da su tokom vekova
mnogi koristila oba, i hrišćanstvo i islam, da ubijaju „u ime Božje“. Zbog toga
mi se sloši svaki put kada čujem da neke hrišćanske vođe koriste izraz
«crusade», pojam nastao u krstaškim ratovima, kada pričaju o svojim
evangelizacijskim pothvatima. To u mom umu trenutno stvara mentalnu sliku
nekoga ko pretvara Isusov krst u mač natopljen krvlju.
Pre neki dan sam gledao
„Otkrovenje: Poslednji dani“, živopisnu filmsku interpretaciju poslednjih dana,
prikazivanu na History Chanel-u. Iako je dvodelna mini serija fikcija, u njoj
je prikazana široko prihvaćena verzija poslednjih dana u koju danas veruju
mnogi hrišćani. Film prikazuje uzdizanje hrišćanskog pokreta otpora,
predvođenog proročkom figurom koja se bori protiv Zveri Otkrovenja sa Biblijom
u jednoj, a mašinkom u drugoj ruci, na taj način pripomažući povratak Isusa.
Nažalost, takvi i slični verski koncepti idu ruku pod ruku sa apokaliptičkim
konceptima koji su vodilja mnogim terorističkim aktivnostima širom Sirije i
Iraka, a vrlo moguće i teroristima koji su ubili preko 12 ljudi u Parizu
protekle nedelje. Ideja da „Božji verni“ predstavljaju neku vrstu Božje
jedinice za specijalne namere, predodređene da pripomogne dolazak Božjeg
carstva, neguju mnogi fanatici koji ne nelegitimne načine proklamuju svoju
lojalnost i islamu i hrišćanstvu.
Takođe, uzdržavam se da
nazovem aktuelno terorističko ludilo „islamstičkim teororizmom“, baš kao što
nikada ne bih nazvao različite hrišćanske samoroganizovane vojske ili tzv.
Lord’s resistance army, aktivnu u srcu afričkog kontinenta – hrišćanskim. Obe
pojave obeščašćuju religiju kojoj takvi militantni sledbenici tvrde da
pripadaju, dok njihova dela pokazuju da su u pitanju divljaci i kriminalci. Oni
sigurno nisu niti mučenici, niti sveci.
Pokušavam da kažem ovo.
Hrišćani nisu teroristi samo zato što neke terorističke grupe vole sebe da
nazivaju hrišćanskim. Isto tako, muslimani ne bi trebalo da budu profilisani,
stereotipirani i tretirani sa sumnjom da su potencijalni teroristi, samo zato
što neki kriminalci tvrde da su muslimani. Ne želim da moji prijatelji
muslimani, koji su svi dobri građani, fini i topli ljudi, budu pomešani sa bilo
kojom krvožednom grupom koja je ime njihove religije.
Dok završavam ova
razmišljanja, teroristička drama u Francuskoj se pretvorila u noćnu moru
Parižana; prijavljeno je još više mrtvih i ranjenih, izgleda da je više
terorista uključeno, razvijaju se nove situacije. Moj osećaj je da je uključeno
mnogo toga više u planiranje i izvršavanje aktuelnih terorističkih događaja u
Parizu, od tek proste namere da se napadne sloboda govora i da se ubiju
karikaturisti.
Uopšte ne sumnjam da će ova
situacija biti iskorišćena od strane nekih da radikalizuju međusobno
nepoverenje između vera i ljudi. Ljudi dobre volje, i posebno Isusovi
sledbenici, treba jos više da se potrude u nameri da budu ambasadori mira i
dobre volje između ljudi različitih religija, rasa i etničkih identiteta. Jer,
izgleda, još uvek nismo videli kraj ovoga što se desilo u Parizu. Nažalost, oni
koji planiraju ratove i konflikte u svetu rade sa više strana, i mi, obični
ljudi, najčešće vidimo samo mali deo cele slike.
Hajde da počnemo od molitvi
za one koji su izgubili članove porodice u Parizu u poslednjih nekoliko dana.
Prevod za potrebe portala
Ustani: Zorka Vukovic
Originalni tekst na engleskom
No comments:
Post a Comment